Za našu poznatu umjetnicu Tisju Kljaković Braić ste već čuli. Njezin serijal Oni svojim originalnim ilustracijama instantno je prepoznatljiv, a roman U malu je uša đava najprodavanija knjiga u Hrvatskoj već godinama. A Tisja je prošle godine objavila i prvu knjigu za djecu – Pita moja mama imate li jedno jaje koja je objavljena u nakladi Bodonija. Što o svom uspjehu, inspiraciji i nostalgiji misli sama Tisja, otkrila nam je u intervjuu kojeg donosimo u nastavku.
Kako se Vaš umjetnički izričaj razvijao od debitantske knjige U malu je uša đava do najnovije Pita moja mama imate li jedno jaje?
Roman U malu je uša đava nasta’ je u jednoj pauzi od slikarstva, čisto da ne zaboravim, meni i mojima za uspomenu. Posli te knjige izlaze Oni, zbirka karikatura iz bračnog života. Oni su opet proizašli iz mojih slika u kojima su živili poeziju da bi izašli u stvarnost.
U međuvremenu, imala sam veliku slikarsku izložbu u Klovićevim dvorima. Zadnja je knjiga za dicu Pita moja mama imate li jedno jaje. Šta da kažem, sve sam to ja, isti je rukopis u svemu. Davno sam prestala gledat pravocrtno. Radim sve šta mi padne na pamet, u čemu uživam i šta me zabavlja. I sve se to isprepliće. I kada pišem slikovito je.
Pita moja mama imate li jedno jaje Vaša je prva knjiga za djecu. Što Vas je inspiriralo da istražite taj žanr?
Pa svi danas pišu knjige za dicu pa san rekla šta ne bi’ i ja? Hahaha… Zezam se. Pisat’ za dicu nije nimalo jednostavno; i sama sam pokušala prije dosta godina i sve bacila. Bit će sad, kako san ponovo postala mama… nekako mi je prirodno došlo. Išla sam probat’ i eto ga. Priključila sam se, kako ja volim reć’, na zlatnu žilu i pričice su same tekle k’o iz rukava. Glavni lik je moja mlađa trogodišnja ‘ćer Nastja. Kad sam je pitala ‘ko ti je najdraži lik iz knjige, kaže ona – Nastja.
Sam naslov knjige rečenica je koja, sigurni smo mnogima izaziva nostalgiju. Nema koga mama nije slala u susjeda po jaje ili malo šećera. A i U malu je uša đava opisuje Vaše djetinjstvo u Splitu. Koliko je ta nostalgija za prošlim vremenom pokretač u Vašim djelima?
Kaže Balašević: Nostalgija je lupa koja sitne stvari uveličava. Ima je puno u mojim knjigama. Najviše u romanu U malu je uša đava. Pišući i crtajući djetinjstvo ja polako izlazim iz njega. Možda sve to radim u terapeutske svrhe. I sve manje živim u prošlosti i bolje mi je, bolje. Pokušat ću živit’ u ovom momentu.
Vratimo se malo na početak. Kako je počelo Vaše kreativno izražavanje? Jeste li oduvijek znali da ćete se baviti nečime što zahtijeva kreativu?
Ma ja sam rođena takva. Nikad nije bilo dileme. Moja familija je slikarska, geni su mi takvi. Sa sobom nosim ovaj dar i prokletstvo. Nikad zadovoljna, nikad sritna, uvik čeznem za nečim novim.
Zanimljivo je da su društvene mreže imale veliku ulogu u popularizaciji zbirke ilustracija Oni. Kako je to poboljšalo interakciju s publikom i je li taj ‘virtualni’ aspekt dodao novu dimenziju Vašem umjetničkom stvaralaštvu?
Mogu reć’ da je Njih publika i stvorila. Oni su nastajali na netu. Svaki osmijeh, svaka lipa reakcija mene je tirala naprid. Lip je osjećaj kad znate da ste nekom dan uljepšali. Tad sam vidila i snagu humora. Humor mi je sva vrata otvorija.
Ostani u korak
s trendovima
Prijavi se na Journal newsletter.
Interes za zbirku ilustracija postao je ogroman u malo vremena, odrazilo se i na Vašu prethodnu knjigu U malu je uša đava koja je već godinama najprodavanija u Hrvatskoj, a pretvorena je i u predstavu. Kako su Vam Oni promijenili život?
Po Njima sam postala popularna, ajmo tako reć’, mada ne volim tu rič. Naprosto Oni privlače širu publiku od likovne publike. Njih vole svi, nema određene kategorije ljudi. Imam sriću šta moja umjetnost ima dobru komunikaciju s publikom. Dobro ne baš sva, virujem da moje velike crne slike većina ljudi ne bi volila imat iznad kauča. Al’ i to sam ja. Roman U malu je uša đava posta’ je kolektivna uspomena jedne generacije. Evo predstava je izvedena 36 puta bez ijednog praznog mista, a ide i crtani film uskoro u režiji Veljka Popovića. Sve početne kadrove sam ja crtala.
Rekla bi’ da su Oni osvitlili sve ostalo šta radim.
Ilustracije su velik dio Vaših djela. Posebno su prepoznatljive one iz knjige Oni koji se sada nose i na majicama, torbama, a imamo ih i na tanjurima. Kako je došla ideja za ilustracije?
Mislite kako su dospili na majice, pjate… Za to je zaslužan moj muž. Sve je on dizajnira, a ja sam samo klimala glavom, nisam imala pritužbi. Ni’ko to ne bi radija sa toliko srca i ljubavi k’o on.
Kakvi su planovi nakon knjige za djecu? Možemo li očekivati Oni 3 ili je vrijeme za drugačije pothvate?
Oni 3 – teško… Naprosto sam zaokružila sve situacije u jednoj vezi, tako da su Oni svojevrsni bračni udžbenik. Ne pada mi na pamet da ih razvodnjavam i crtam na silu. Naravno, uvik kroz Njih mogu reagirat’ na neku situaciju… Uvik je vrime za nove poduhvate, nikad utabanim stazama… novitet je knjiga za dicu. Šta me novo čeka ne znam ni sama.
Foto: Prosper Filipović
